jovannah

Sećaš li se Barbara, padala je kiša neprestana
nad Brestom toga dana, a ti si išla nasmejana
pokisla, ozarena, očarana, pod krupnim kapima kiše
seti se Barbara, sretoh te u ulici Sijama
smejala si se, i ja sam se smejao
sećaš li se Barbara
Nisam te poznavao, nisi ni ti mene
sećaš li se, sećaš li se toga dana
i ne zaboravi ga.
Jedan čovek ispod neke kapije, zaklonjen
viknuo je tvoje ime, Barbara
a ti si potrčala njemu po kiši
pokisla, ozarena, očarana
i bacila si mu se u zagrljaj
Sećaš li se Barbara, 
ne ljuti se što ti kažem ti
jer ti kažem svakom koga volim
pa čak iako ga ne poznajem.
Sećaš li se Barbara i ne zaboravi nikad
tu kišu tako bledu i tako srećnu
tu kišu nad morem, nad arsenalom
nad brodom iz Cezana
Oh, Barbara
velika je svinjarija taj Rat i šta je sa tobom
sada
pod kišom od gvožđa, vatre, čelika, krvi
A onaj koji te je stezao u zagrljaju, zaljubljeno
da li je umro, nestao il je još živ
Oh, Barbara
još uvek kiša pada nad Brestom kao što je padala
nekada
Ali nije to isto, jer sve je porušeno
To su samo posmrtne kapi kiše, užasne i očajne
A nije ni onaj potop kiše, gvožđa, čelika, krvi
već prosto kiša iz oblaka koji nestaju kao psi
kao psi koje donosi vodena struja iz Bresta
da istrunu negde daleko, vrlo daleko od Bresta,
od koga nije ostalo ništa.

Žak Prever

Želela bih da se uvek sećam
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
Ko naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta pesma je bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji si me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More briše tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika.

Žak Prever

ČOKOLADNI MAFIN
POTREBNO JE

100 g margarina ili putera, 2 jajeta, 200 g šećera, kesica vanilin šećera, 50 g istopljene čokolade,

2 dl mleka, 100 g brašna, 100 g kakao praha, 50 g pudinga od čokolade, 1/2 praška za pecivo, kašičica soda bikarbone, 2 kašičice cimeta, 20 g čokolade iseckana na kockice, 12-24 kom. ušećerenih višanja

PRIPREMA

Penasto umutiti puter, šećer i vanilin šećer, a zatim dodavati jedno po jedno jaje i istopljenu čokoladu. Smesi postepeno dodavati mleko uz dalje mućenje. Nakon toga postepeno dodati prethodno pomešane suve sastojke takođe uz mućenje. U pleh za mafine stavite papirne korpice, a zatim napunite 1/3 korpice smesom. U svaku korpicu stavite nekoliko komadića seckane čokolade i 1-2 ušećerene višnje, a zatim ih dopunite ostatkom smese. Mafine peći približno 20 min. na temperaturi od 175 stepeni. Kada se ohlade možete ih ukrasiti topljenom čokoladom, cimetom, seckanim orasima ili ušećerenim višnjama.

Првог пролећног дана, на једној ливади, док сам шетала, угледала сам нешто провидно што је јако сијало. То је био чаробни штапић.Узела сам га у руке и тог тренутка угледала сам једну брвнару. У брвнари су биле окачене слике прелепих девојака са дивним крилима. Чула сам један глас који је рекао да морам да помогнем природи коју је човек упропастио, на неки начин. Штапић ме је вратио мојој кући. Само једним покретом чаробног штапића заледила сам свет. Кренула сам оронуле храстове да враћам у лепе и здраве, увенуле биљке повратила сам у живот једнинм покретом штапића. Наредног дана схватила сам да помоћ није потребна само природи већ и људима који су болесни. Отишла сам у једну малу лабораторију и смислила сам план. Бућкала сам свакакве биљке које сам добила од природе на поклон. Када сам направила смесу, била сам пресрећна – најсрећније дете на кугли земаљској. Ујутру, у рану зору, док сунце још није промолило главу, делила сам лекове. У свакој кућици где је неки човек или дете било болесно, оставила сам по једну бочицу. Када сам све то урадила, још мало сам улепшала град природом која је сада била препорођена.Знам да нисам сасвим случајно налетела на тај штапић. Захвална сам ономе који га је послао. Сигурна сам да би ово урадио свки човек уколико би нашао чаробни штапић. Одледила сам свет, вратила штапић у колибу и наставила да живим живот као сва деца.

Од како сам почела да тренирам одбојку, мој живот се променио. Почела сам да га схватам потпуно другачије. Док нисам почела да тренирам, нисам знала шта значи љубав за тренирањем, воља и жеља за успехом.Гледајући на телевизији данашње репрезентативне звезде из мушке и женске сениорске селекције, мислила сам да је то борба у којој опстају само најбољи и најјачи. Звезде попут Александра Атанасијевића и Јоване Бракочевић нико не може заменити. Њихово срце, воља, жеља и упорност за игром на терену и борба за сваку лопту је велика. Поред тога што су велики играчи, њих двоје су и модели. Александар се сликао за насловну страну најпознатијег магазина у Италији. Због тих слика су многе младе девојке остале „без даха“, јер је до изражаја дошло његово згодно тело и трбушњаци. Са друге стране, Јована је заштитно лице најпознатијег одбојкашког бренда „Da Capo“. Ови људи не само да на утакмицама показују свој таленат него показују и своју лепоту. Обоје су на позицији коректора који увек решава све теже поене у игри. Пишем вам о овим људима зато што је моја највећа жеља и сан да будем као Јелена Бракочевић. Волела бих да имам толико велико срце, вољу, жељу и упорност као она. И најбитније од свега је да се никад не одустаје. Било шта да буде или било какав проблем да искрне, битно је увек гледати само напред и веровати у себе. Вера је за мене велика реч, већа чак и од наде јер са великом вером у себе и много труда – немогуће постаје могуће.